Ko vjecnost su mi sati kraj nijemog klavira saznanje to me prati na putu bez mira sagorio sam srce u nocima budnim da stvorio bih tebe u pjesmama ludim
Ideje neke cudne i kosmar u glavi u ludoj ceznji vatra u krvi se pali jer ostalo je malo od mladosti moje a tijelo vapi bolno prisutnosti tvoje
Ref. Sto ucinila si ti od zivota mog od zivota mog, od zivota mog zasto dala si mi ti samo praznu bol samo praznu bol, samo praznu bol
I ne znam kako mogu tu granicu preci da tebe nadjem stvarnu u iskonskoj sreci nek oproste mi one sto lazno ih ljubim bez slasti su te bitke kad ratove gubim